 Prvi pravi šahovski automat namenjen šahovskoj igri, prethodnik današnjim šahovskim kompjuterima, konstruisan je krajem prošloga veka u Španiji. Njegov konstruktor je bio ing. Leonardo Torres y Quevedo (1852 -1936) jedan od najvećih programatora i konstruktora elektrotehničkih uredjaja toga vremena. Automat je bio sposoban da igra završnicu kralja + topa protiv kralja iz bilo koje željene pozicije. Autor je pokazivao i demonstrirao mogućnosti automata u visokim naučnim krugovima u Bilbau, Sevilji i Valladolidu. Godine 1914 automat je sa oduševljenjem primljen na Sorboni i izazvao veliki interes u Francuskoj. Automat u ispravnom stanju i danas se nalazi u Politehničkom muzeju u Madridu, s vremena na vreme prelazeći granice na zahtev organizatora u inostranstvu. Tako je 1951 bio predmet divljenja u Parizu na Kibernetičkom kongresu, dok godinu dana kasnije je bio "počasni" gost Šahovske olimpijade u Lajpcigu, gde je uspeo da pobedi u nadmetanju čak i svetskog prvaka Mihaila Talja! Stvaranje mašine koja bi bila sposobna da primi veliki broj informacija, sposobne da ih preradi i zatim izvrši veliki broj operacija polazeći od tih informacija, predstavlja ogroman napredak koji je bio moguć zahvaljujući novoj naučnoj disciplini - kibernetici, počevši od 1942. godine i naučnih radova N.Wienera iz 1948. godine. Dve godine kasnije Claude E. Shannon, poznati matematičar, opširno piše o principima za programiranje elektronske mašine koja bi bila u stanju da igra šah. Prošlo je od tada skoro pola veka, i ja i moja generacija smo živi svedoci svega što se dogodilo u ovoj oblasti. Uložen je višedecenijski rad poznatih naučnika, šahista i stručnjaka drugih profila okupljeni u timove sa idejom vodiljom - stvaranje mašine - kompjutera sposobnog da igra šah na nivou svetskih velemajstora i koji bi pobedio čak i svetskog prvaka! U početku, prve mašine - kompjuteri igrali su skromnije, na nivou nižekategornog igrača. One su se bazirale na programima unetim u ogromne statične kompjutere locirane pri pojedinim naučnim institucijama, dok su potezi prosledjivani telefonski. Godine 1967. organizovan je prvi medjunarodni susret izmedju američkih i sovjetskih kompjutera koji se završio, pobedom "sovjeta" sa rezultatom 3:1 Relativno nizak nivo odigranih partija izazvao je skeptcizam kod većine profesionalnih šahista što se tiče budućnosti kompjuterskog šaha. Godine 1968. bivši prvak sveta i predsednik FIDE, doktor matematičkih nauka, Max Euwe prilikom boravka u Sovjetskom savezu izjavio je izmedju ostalog "... moje je mišljenje da tek nakon 100 - 150 godina mašina će igrati na nivou majstorskog kandidata". Mnogo više optimizma pokazao je drugi prvak sveta i takodje doktor elektrotehničkih nauka Mihail Botvinik, koji je i sam dugi niz godina radio na poboljšanju algoritma, ubedjen da će mašina - kompjuter pobediti uskoro i velemajstore. "Mašina treba da nadmaši velemajstora i u tom slučaju imaćemo dva svetska prvenstva: jedno za velemajstore , a drugo za kompjutere" izjavio je Botvinik. Botvinikove izjave ubrzo su se obistinile; godine 1974. organizovan je u Stokholmu prvi Svetski šampionat kompjutera. Učestvovalo je 13 programa iz 8 zemalja, a nakon 4 kola po švajcarskom sistemu pobednik je postao "Kaissa" iz Sovjetskog saveza sa 4 osvojena poena. Kroz tri godine, 1977. u kanadskom gradu Toronto organizovano je drugo svetsko prvenstvo kompjutera uz učešće 16 programa iz 6 zemalja. Igralo se takodje 4 kola po švajcarskom sistemu a titulu prvaka sveta osvojio je program "Chess 4.6" iz SAD sa 4 osvojena poena. Konačno 1980. godine organizovano je poslednje svetsko prvenstvo ovakvih glomaznih kompjutera čiji su se potezi prenosili telefonom iz 6 zemalja. Učestvovalo je 18 programa a igralo se takodje 4 kola. Takmičenje se završilo mrtvom trkom izmedju programa "Belle" i "Chaos" sa 3,5 osvojena poena.U dopunskoj partiji program "Belle" pobedio je i tako osvojio zvanje trećeg prvaka sveta. Radi ilustracije šahovske snage tadašnjih kompjutera pogledajte sledeću partiju.
U celom ovom, pa i narednom periodu nesmanjenom žestinom vodila se borba čoveka da stvori mašinu i program koji će pobediti ljudskog velemajstora s jedne strane, i borba šahovskih majstora pa i velemajstora koji su branili ljudski primat pred narastajućom pretnjom - kompjutera. Godine 1968 engleski internacionalni majstor David Levy , inače po profesiji informatičar, nudio je veliku opkladu da u narednih 10 godina neće izgubiti meč protiv bilo kog kompjutera. Posle nekoliko odigranih partija u medjuvremenu, 1977. godine bio je izazvan na meč protiv programa "Chess" u SAD. Iako je Levy dobio meč iz 6 partija, on je ipak doživeo poraz u 4 partiji što je u to vreme predstavljao značajan uspeh kompjutera.Nova opklada nije ponudjena, ali zato je David Levy u narednom meču 1989. godine protiv kompjutera "Deep Thought" doživeo pravi poraz u meču odigranom takodje u SAD.
Iste 1977 godine, tada već bivši prvak sveta, genijalni Robert Boby Fischer odigrao je svoj meč protiv programa "Chess Newsletter" u SAD i kod rezultata 3:0 u korist Fischera meč je bio završen bez odigravanja 4, zadnje partije. Ovde možete videti jednu od partija koju je pobedio Fischer.
Iste 1977. godine, zabeležena je prva pobeda kompjutera nad jednim velemajstorom! M. Stean, engleski velemajstor izgubio je partiju protiv "Chess 4.6" odigranoj u SAD u brzopoteznom tempu (5 minuta po igraču). Posle poraza Stean je izjavio: " Ovaj kompjuter je šahovski genije". Evo kako je izgledala ta partija:
Odigravši jednu simultanku, američki velemajstor Wolter Braun takodje je izgubio partiju protiv protivnika - kompjutera.U ovo vreme, zabeležen je i obrnut slučaj: kompjuter igra simultanku! Godine 1977 u Parizu, program "Chess" je odigrao simultanku protiv 10 znamenitih kulturnih radnika Francuske i zabeležio je 7 pobeda, 2 poraza i 1 nerešen ishod. Ovo je vreme naglog razvoja mikrokompjutera i oni se sve češće pojavljaju na zvaničnim turnirima u humanoj konkurenciji. Od 1981. godine, organizuju se svetska prvenstva mikrokompjutera. Šahovska snaga kompjutera je rasla konstantno, dan za danom. Godinama su kompjuteri gubili u direktnoj borbi sa čovekom, ali situacija se polako promenila . Osamdesetih godina, pojedini velemajstori, zatim svetski prvaci odigrali su uspešno simultanke protiv raznih kompjutera. Za vreme odigravanja medjunarodnog turnira 1980. godine u Bad-Kisingenu organizatori turnira su u propagandne svrhe organizovali simultanke velemaistora Roberta Hibnera, Volfana Uncikera te bišeg i trenutnog prvaka sveta Borisa Spaskog i Anatolja Karpova protiv 25 različitih kompjutera svaki. Na kraju, svaki velemajstor je zabeležio maksimalnu pobedu, ali se svaki od njih našao u ponekoj partiji u izgubljenom položaju! 1984. godine u Hamburgu, velemajstor Helmut Pfleger igrao je simultanku na 26 tabli. Zabeležio je 22 pobede, 2 nerešena ishoda i 2 poraza. Za vreme simultanke, bez znanja velemajstora, trojica protivnika su bila u direktnoj telefonskoj vezi sa kompjuterima van sale i koji su u stvari, igrali protiv velemajstora. Posle odigrane simultanke, velemajstor je bio veoma iznenadjen saznanjem da su mu troica protivnika bili - kompjuteri od kojih ga je jedan čak i pobedio! Početkom 1985.godine Garri Kasparov dobio je svih 32 partije protiv kompjutera četiri najveća proizvodjaća, ali je i on srećno prebrodio pojedine teške pozicije. Evo kako je pobedio jednog od kompjutera:
Kompjuteri su se i dalje usavršili, tako da je krajem 1988. godine bivši prvak SAD Arnold Denker, bio prvi velemajstor koji je izgubio prvu pravu partiju šaha protiv kompjutera "Hitech". Evo te partije:
Iste godine kompjuter "Deep Thought" pobedjuje velemaistora Bent Larsena da bi godinu dana kasnije protiv ovog programa izgubili i velemajstori Anthony Miles, Robert Byrne, Maxim Dlugy. Zanimljivo je da je protiv svetskog prvaka Garrija Kasparova kompjuter izgubio. Iste godine na svetskom prvenstvu kompjutera u Edmontonu u Kanadi, ovaj program je osvojio I mesto i titulu prvaka sveta medju kompjuterima. Evo kako je igrao prvak sveta za kompjutere u to vreme:
Konačno, u zadnjoj deceniji ovog veka, zabeleženi su najkrupniji koraci u razvoju hardvera i softera. Kompjuteri su postali nezamislivo močne i brze mašine sposobne da izračunaju milione kombinacija za samo sekund, toliko brze i nadmoćne čoveku da nije čudno što se dogodio preokret. Devedesetih godina ovog veka i milenijuma, šahovski programi su takodje toliko evoluirali i postali skoro savršeni. Izvršeni na tako moćnim hardverskim resursima, dobili smo konačno veštačke šahovske velemajstore! To su godine potpunog revanša, kada su skoro svi velemajstori sveta koji su se usudili da igraju protiv kompjutera doživeli prve neuspehe. Od stvarno velikog broja velemajstora koji su kompjuteru ostavili ceo "plen" spomenuću samo najsenzacionalnije. Godine 1994. u Londonu organizovan je veliki turnir GRAND PRIX u organizaciji PCA pod rukovodstvom svetskog prvaka Garria Kasparova i spozorstvom kompjuterskog koncerna INTEL. Medju učesnicima nalazio se i šahovski program Genius na PC računaru Pentium. Igrale su se po dve partije, eliminacioni sistem. Voljom žreba, Garri Kasparov se susreo sa Geniusom i doživeo je senzacionalni poraz od 1,5 :0,5! Evo te partije gde je poražen Kasparov:
Na istom turniru Genius je pobedio sa 2:0 velemajstora Predraga Nikolića a poražen je tek u finalnom susretu sa 2:0 od velemajstora Viswanathana Ananda. Bivši vicešampion sveta, velemajstor David Bronštajn, jedan je od retkih igrača stare generacije koji je svih ovih godina pa sve do 1997. godine, pasioniranošću "probnog vozača" uspešno odmeravao snagu sa mnogobrojnim šahovskim programima - kompjuterima. Godine 1994. on je po prvi put osetio gorčinu poraza igrajući protiv kompjutera "Tasc R30". Evo kako je to izgledalo:
Te 1994. godine, u Minhenu organizovan je veliki brzopotezni turnir uz učešće savremene svetske velemajstorske elite na čelu sa svetskim prvakom . Medju učesnicima turnira pojavio se i program - kompjuter "Fritz 3", u to vreme možda najajaći šahovski program na svetu. Tada su pred razigranim "Fritz-om" potpisali poraz velemajstori: Alexandar Chernin, Vishy Anand, Ognjen Cvitan, Boris Gellfand, Aleksandar Wojtkievicz, Johann Hjartarson, Garry Kasparov, Vladimir Kramnik, Nigel Short.Evo kako je pobedio Kramnika:
Tek u nastavku turnira, u plejofu, prvak sveta Garry Kasparov uspeo je u meču da pobedi "Fritz-a 3" sa rezultatom 4:1. 1995. godine slovački velemajstor Ljubomir Ftačnik u Brnu odigrao je meč protiv "Fritz-a 3" i doživeo je poraz od 3:1.
Garry Kasparov pobedio je kompjutere "Chess Genius X" i "Fritz 4" rezultatom 1,5 : 0,5, dok Najgel Short je sa 2:0 pobedio kompjuter "MChess Pro 5.0". I u ovoj godini, kao i narednih nekoliko, na svetskoj pozornici je bilo mnogo jakih šahovskih programa, ali budući "veštački velemajstori" tek će dolaziti. David Bronstein gubi protiv kompjutera "Zarkov" i "Virtual chess", Larry Chrisiansen gubi protiv kompjutera "MChess Pro 5.0", Yasser Seirawan protiv kompjutera "Hiares", John Nunn protiv kompjutera "Quest" i t d ... 1996. godine svetsku promociju ima program "Junior", koji je ostao nepobedjen u meču sa fenomenalnom Judit Polgar, David Bronstein i dalje aktivan ali počinje da remizira, Anatoly Karpov je dobio mini meč protiv "Fritz-a", Jan Timman remizira obe partije protiv kompjutera "MChes Pro". Pojavio se kompjuter "Crafty" koji je pobedio nekoliko velemajstora, pobede nad velemajstorima zabeležili su i Fritz 4" i "Fritz 5". U SAD organizovan je meč od 6 partija izmedju kompjutera "Deep Blue" i Garrya Kasparova. Meč je izazvao veliko interesovanje u svetu a završio se pobedom Kasparova rezultatom 2:1 uz 3 remija!. Evo jedine pobede Deep Blue-a:
U 1997. godini, dolazi do osetne diferencijacije medju šahovskim programima u svetskom vrhu. U Frankfurtu, značajne rezultate u jakoj konkurenciji beleži "Fritz 5", Anatoly Karpov remizira obe partije sa kompjuterom "Mephisto Chess Challenger", David Bronstein gubi protiv kpmpjutera "Nimzo" i "Saitek Sparc Brute Force" u Hagu i polako napušta scenu. Vishy Anand uspešno igra simultanku protiv više kompjutera, dok takav rezultat ne uspeva da ostvari i Jan Timman. U Italiji po prvi put je organizovan jedan veliki meč od 16 partija izmedju velemajstora Artura Jusupowa i kompjutera "Rebel", a krajnji rezultat je bio pobeda mašine nad čovekom! Evo jedne od partija:
Te godine u SAD, organizovan je revanš meč od 6 partija između kompjutera "Deep Blue" i Garrya Kasparova. Meč je izazvao ponovo veliko interesovanje u svetu, a završio se pobedom kompjutera rezultatom od 2:1 uz 3 remija! Pogledajte poslednju partiju u meču:
U 1998. godini, zabeležen je još veći napredak kako šahovskih programa, tako i kompjuterske tehnologije. Brzina procesora dostiže neverovatne performanse tako da i snaga programa dobija u zamahu. U svetskom vrhu i dalje vladaju "Fritz 5" koji je opet zablistao u Frankfurtu, "Junior 5", "Genius5"; u Italiji takodje, organizovan je veliki meč izmedju velemajstora Ananda i kompjutera "Rebel 10.0". U prve dve partije klasičnog tempa igre, velemajstor je izvojevao pobedu od 1.5:0.5. U sledeće dve partije ubrzanog tempa kompjuter pobedjuje rezultatom 1.5:0.5, dok u sledeće 4 partije brzopoteznog tempa "Rebel 10.0" je pobedio rezultatom 3:1. Evo jedne od pobeda:
U 1999. godini došlo je do potpune afirmacije šahovskih programa firme ChessBase, "Fritz-a 6", "Junior-a 6", koji su se povremeno menjali na čelnu poziciju svetske rejting liste za kompjutere. Po znazi i ostvarenim rezultatima spadaju u prave "veštačke velemajstore ekstra klase". "Fritz 6" fenomenalno i zaista senzacionalno izvojevao je pobedu na super turniru u Frankfurtu.Evo kako je pobedio Adamsa:
U 2000. godini, na kraju veka i milenjuma, možemo konstatovati da je uspešno ostvaren dugogodišnji, reklo bi se, vekovni san naučnika koji su svoje intelektualne i duhovne snage usmerili ka stvaranju mašine koja bi igrala šah snagom ljudskog velemajstora. Ne ulazeći u zasluge naučnika zaslužnih za razvoj hardvera, odnosno samog kompjutera kao mašine, nabrajaću imena najzaslužnih čelnika bezbrojnih timova koji su svih ovih godina marljivo radili na stvaranju "veštačkog velemajstora": Richard Lang - "Genius" "Mephisto"; Ed Schroder - "Schrodder", "Rebel"; Amir Ban, Shay Bushinsky - "Junior"; Franz Morsch - "Fritz"; Mark Uniacke - "Hiarcs". Naravno, pored neospornog doprinosa kompjuterskih strucnjaka, veliki i neizostavan doprinos svih ovih godina u stvaranju "veštačkog velemajstora" dala je i armija šahista pocevši sa Mihailom Botvinikom, i drugim velemajstorima s jedne strane, i takodje velikog broja velemajstora zakljucno sa Judit Polgar, Vishy Anandom i Garry Kasparovim koji su pristali da odmeravaju šahovsku snagu sa kompjuterima, u vekovnom traganju za istinom : ko je bolji - čovek ili mašina?
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
DOBRODOŠLI|AKTUELNO|ŠAH
U VRŠCU|PARTIJE|PROGRAMI|PROBLEMI|LINKOVI
Pišite nam! 
Poslednja promena strane: 8/11/2006 u 09:57.
© Design,Copyright 2000-2008
Hit Team
Optimizovano za Internet Explorer 6 i više, rez. 800x600, 64k boja.
Pregled
Preuzimanje