Istorijskim sledom događaja u borbi čoveka – šahiste protiv šahovskog programa – kompjutera bavili smo se u prethodna dva članka na ovom sajtu (I kompjuteri igraju šah iz avgusta 2000. i David protiv Golijata iz januara 2002.). Ovih godina smo svedoci spektakularnog preokreta koji se dogodio u zadnjih desetak godina. Ako je čovek – šahista u početku bio superioran u odnosu na šahovske prograe – kompjutere, danas je situacija upravo obrnuta, što znači da su šahovski programi – kompjuteri (naravno, ne svi) superiorni u nadmetanju sa ljudima – šahistima.

Već je negde objavljeno da su šahovski programi – kompjuteri ( i opet samo oni, vrhunski) sposobni da pobede 99,99 % živih ljudi koji igraju šah! Zaista veoma visok postotak koji, uz malo preciznije izračunavanje, može biti još i veći!

Neprekidna borba za dokazivanjem između čoveka – šahiste i programa – kompjutera (iza koga opet stoji čovek, odnosno timovi stručnjaka koji su tvorci šahovskih programa s jedne i kompjuterskog hardvera s druge strane) i neprekidno traganje za istinom traje i u današnje dane, istina, nešto manjim intenzitetom nego ranije. Mnogo se očekivalo i još uvek se nestrpljivo očekuje od najavljenog pa nekoliko puta odlaganog meča između aktuelnog svetskog prvaka u šahu Vladimira Kramnika i Deep Fritz-a, programa koji je izborio pravo da izazove svetskog prvaka pomalo osporenim mečom protiv Deep Junior-a.

Za nepunu godinu dana od najavljenog pa odloženog meča, život je tekao dalje. Šahovski programi su konstantno evoluirali a još više je evoluirao hardver, veoma značajna komponenta za snagu veštačkog velemajstora. Neki programi doživljavaju skoro mesečno ažuriranje (poput američkog Crafty-a koji je stigao do verzije 18.14) dok su drugi umerenije ali sasvim sigurno evoluirali. Na vrhu svetskih šahovskih programa i dalje suvereno vladaju nemačko-holandski program Fritz koji je doživeo verziju 7, zatim izraelski program Junior, koji je takođe došao do 7. verzije, zatim nemački program Shredder koji je objavio verziju 6, francuski programi – blizanci Chess Tiger i Gambit Tiger koji su doživeli verzije 14.0 i 2.0, a zatim i pokušaj simbioze ova dva programa u verziju 14.6. Englenski program Hiarcs 7.32 dugo je bio u samom vrhu svetske liste kompjuterskih programa da bi ove godine doživeo ozbiljan 'remont' i pojavom najnovije verzije Hiarcs 8 krupnim koracima grabi ka samom vrhu svetske liste. Ovogodišnju titulu prvaka sveta u kompjuterskom šahu osvojio je program Deep Junior 7 u višeprocesorskoj konkurenciji i program Shredder 6 u konkurenciju jednoprocesorskih mašina. Predstojećem susretu između Vladimira Kramnika i Deep Fritz-a 7 nedostajaće možda samo draž da snagu ipak ne odmeravaju zvanični prvaci sveta u obe konkurencije.

Iako je poznato da je 1997. godine tadašnji prvak sveta Garry Kasparov doživeo poraz u meču protiv programa – kompjutera Deep Blue-a i bez obzira na ishod meča Vladimira Kramnika i Deep Fritz-a 7 , mislim da je u ovom trenutku ipak preuranjeno postavljati pitanje tipa: ko je bolji, čovek ili mašina? Mnogo umesnije je formulisati pitanje u smislu koji je broj velemajstora na svetu i kakvog su profila sposobnih da se uspešno nose sa najboljim šahovskim programima – kompjuterima današnjice.

Konačan odgovor na ovakvo ili slično pitanje sigurno nećemo skoro imati, ali događaji koji se ovih dana dešavaju pre svega posredstvom interneta i sajta Kasparov chess mogu da koliko toliko razjasne trenutno stanje. Uz garantovanu nagradu od 2500$ uvećanu za 1500$ za slučaj pobede te 500% za nerešen ishod, organizuju se zvanični i javnosti dostupni mečevi između pojedinih velemajstora sveta i 'reprezenracije' šahovskih programa. Tempo igre je 60 min.+ 10 sek. po potezu za svaku stranu. Deep verzije programa ( Deep Fritz, Deep Junior i Deep Shredder ) izvršavaju se na kompjuterima sa dva procesora na 1 GHz i 750 MB RAM memorije, odnosno, na P-II 2.2 GHz za jednoprocesorske kompjutere i programe Gambit Tiger 2.0 i Hiarcs 8.

Vrednost velemajstora koji učestvuju u ovim mečevima proizilazi iz njihovih dosadašnjih rezultata u karijeri i trenutne situacije na svetskoj rejting listi. Osim što predstavljaju sebe, oni uslovno, predstavljaju i grupu velemajstora približnih kvaliteta koji ne učestvuju u ovim mečevima , tragaju za istinom i dokazivanjem, te odbrane ljudske prevlasti u oblasti šaha nad mašinom. Zato postignute rezultate možemo, ali samo uslovno, prepisati i ostalim velemajstorima slične vrednosti i tako doći do približnog odgovora na pitanje s početka teksta: koji je broj velemajstora na svetu koji mogu uspešno da se nose sa šahovskim programima – kompjuterima?

Pogledajmo u nastavku redom kako teku stvari:

Boris Guljko - traganje za istinom (2)
Ilija Smirin - traganje za istinom (3)
Mihael Gurevič - traganje za istinom (4)
Boris Alterman - traganje za istinom (5)
Vladimir Kramnik - traganje za istinom (6)
Evgenij Barejev - traganje za istinom (7)
Gari Kasparov - traganje za istinom (8)